Верска настава у другом разреду у корелацији са грађанским васпитањем

Ученици другог разреда су реализовали са вероучитељем, Душаном Васићем и својим учитељицама, Снежаном Ломигора и Наташом Буљугић, један час који је у међусобној корелацији, због тема које су се обрађивале: час верске наставе и грађанског васпитања. На часу веронауке, ученици су извели драматизацију обележавања најрадоснијег празника, Божића, који се прославља у кругу породице. Обичаји уочи Божића, на Бадњи дан, су да се поставља посна трпеза, на белом столњаку.Уноси се слама, кукуруз и пшеница и ставља се под сто. Такође и ситан новац. Гране бадњака, постављају се код улазних врата. Уз посну вечеру, дочекују се коринђаши, такозвани, анђели гласници. Домаћица дарује орахе, суво воће, бомбоне... У јутарњим сатима, дочекује се Божић у цркви, након које домаћин у својој кући, пали свећу и дочекује положајника. Са њима заједно, породица руча и мрси, јер је време божићног поста завршено на дан Божића. Тада се ломи чесница у коју се ставља метални новчић, гранчица дрена, зрно кукуруза и репић од прасета, а сваки од њих има своје симболично значење. Новчић се ставља на икону. Деца су приказала уношење бадњака у кућу, коринђаше који певају на Бадње вече, положајника који пали бадњак на Божић... Ученица која је дала тачан одговор на питање како се звала Исусова мајка, добила је као награду кесу бомбона. Много тога значајног је представљено. Ученици који похађају верску наставу су са вероучитељем веома спонтано дочарали овај најсветији породични празник. На крају оог дела часа, отпевана је и песма „Божић, Божић, благи дан“.

Након овог дела часа, ученици који похађају грађанско васпитање, добили су задатак да кажу нешто о послушности и непослушности. Прво је био задатак да издвоје ситуацију када су послушни код куће или у школи и дају конкретне примере, а када су били непослушни. Затим су се издвајали примери када не треба да буду „слепо послушни“, у смислу када то може бити опасно по њих. Закључак је био да о сваком поступку треба да размисле, уколико је несвакидашњи и неуобичајени. Међутим, највећа пажња је усмерена ка послушности у традиционалном и духовном смислу, као најзначајнији облик васпитања, најпре у породици. Када је дете у питању, његова љубав садржи послушност и поштовање, које се наставља у поштовање и послушност у школи, друштву и другим међуљудским односима. Сваки родитељ, своју породицу сматра успешном, ако у њој владају добри односи, поштовање, уважавање, толеранција, разумевање и наравно, ако су му деца послушна, вредна, поштена, одговорна, лепо васпитана, поштују своје родитеље и старије. Због ове врсте колерације циљева и исхода наставе грађанског васпитања и верске наставе, ствара се потпуно здрав амбијент за нормалан развој детета које је успешно, задовољно и срећно дете!

 

Наташа Буљугић

<< Nazad 

 

Корисни линкови

logo2

1533753