Јесења рапсодија у ОШ “Десанка Максимовић“

Штампа

9. октобра 2019.године у холу школе, ученици млађих разреда су приредили изложба јесењих дарова. Рапсодија укуса, боја и мириса привукла је пажњу свих ученика школе, јер се поставка експоната налазила у холу школе. Преобликовањем, резањем, спајањем чачкалицама, резбарењем, љушћењем, лепљењем, низањем, боцкањем, савијањем и још многим ангажовањем, настајала су дивна бића из природе, предмети, ликови... Живописну слику чинили су: мишићи од кромпира; лептирићи од лишћа и кестенова, јабуке пресечене на пола, чија су крила украшена колутићима шаргарепе; јежићи од кестена, јабука, кромпира, тикве; пужићи од патлиџана, кромпира и грожђа; гусеничице од низа грожђа на листу ; зечићи од бундеве или дуње; Мики Маус са ушима од кромпирића и очима од кестена; маце и овчице од карфиола; куце од кромпира; жирафе од кромпира и шаргарепе; корњаче од ораха и жирева...Кувар је настао од мале тикве са белом капицом од карфиола; уфрћкана дама настала је од тикве са косом колутића шаргарепе и јарко црвених усана од паприке; разбарушени господин је од целера, девојчица је од кукурузовине; дечак од клипа кукуруза, обучен у топлу одећу; раздрагана девојчица од крушке и јабуке, са шеширићем од грожђа и лишћа... Прегршт јесењих плодова, аранжираних у плетеним корпама разних величина, облика и боја! Ученици су у овој активности заиста дали свој максимум, наравно уз подршку својих учитеља и родитеља који су ове плодове даривали! Ова изложба је била и део Пројетне наставе ученика других разреда, а представљала је и резиме из области СОН-а која се односи на здраву исхрану или јесењих плодова, осталих разреда млађег узраста. Корелација је била и са наставом ликовне културе, а како се овакве активности најбоље и најефикасније раде уз музику, певале су се и слушале песме о јесени! Јесења рапсодија се на кратко уселила у нашу школу, међутим она се ипак најлепше доживи у њеном непосредном окружењу, када њена опојна моћ допре до свих наших чула, обузме нас мирисима, бојама и укусима и не пушта нас дуго, дуго...

Наташа Буљугић