Још једна генерација „Десанкине“ школе на прагу детињства и младости

Последњи наставни дан за ученике осмих разреда наше школе протекао је у опраштању. Опраштали су се једни од других, од својих наставника, учитеља, али и од млађих другара који су их громогласним аплаузима наградили за све добро што су у свом осмогодишњем школовању учинили. Уз музику пажљиво бирану за овакве тренутке, наши осмаци су сузним погледима, (поставши свесни да је ово крај једног искреног, ушушканог и безбрижног боравка и друговања у школи) давали обећања да неће заборавити све то што их је међусобно годинама повезивало. Уз песму „А сад адио...“, матуранти су напустили школско двориште, које су пратиле и очи пуне суза њихових драгих учитељица, Драгане Милетић и Драгане Ђурић, док ће их разредне старешине, Гордана Станковић и Емилија Тођераш, бодрити и храбрити све до тренутка уписа у нову школу.

Драгим осмацима, колектив школе, жели, да надаље остварују све своје жеље и нижу успехе у даљем школовању, а родитељима да својој деци, као и до сада пружају подршку, указују поверење, препуштајући им све већу личну одговорност која ће им у животу много значити, волећи их највише на свету!


Наташа Буљугић

<< Nazad 

 

Корисни линкови

logo2

8540643